(Ne)vedomé útoky na slovenskosť a Slovákov

Pre tých nezasvätených, ktorých je asi medzi príslušníkmi slovenskej národnostnej menšiny málo, tiež medzi staroosadníkmi Vojvodiny, alebo ich ani niet, Zuzana je slovenské vlastné meno. Príslušníčok mena Zuzana je síce čoraz menej, zato ale naše mamy a starké sa ešte hrdili týmto menom. Z etymologického hľadiska sa dozvedáme, že má hebrejský pôvod a v preklade znamená ľalia, lotos.

Prekvapuje však skutočnosť, že sa v Rannom programe Rádio-televízie Vojvodina, ktorý má inak veľkú sledovateľnosť na území národnostne pestrej multikultúrnej, multikonfesionálnej Vojvodiny, ktorá sa všetkými týmito atribútmi nesmierne hrdí, do éteru dostalo urážlivé a znehodnocujúce pomenovanie slovenských poctivých žien práve týmto menom. Zuzana alebo v deminutíve Zuzka, Zuzička..., je slovenské meno a nie urážlivé pomenovanie poctivých slovenských žien, ktoré si svoj rodinný rozpočet dopĺňajú pracujúc v iných domácnostiach a stotožňujúc ich so slúžkami u pánov! A ak aj niekedy bolo výsmešné oslovenie pre príslušníčky slovenskej národnostnej menšiny, bolo to zo strany takých, ktorým prekážala poctivosť, krása a vnútorná krása a pracovitosť Sloveniek.

Totižto v Rannom programe odvysielanom 24. júla niečo po ôsmej hodine sa zneužil, znehodnotil i potupil význam mena Zuzka a tým i Sloveniek, pridajúc mu hanoblivý nádych, ponižujúci, menejcenný. Ak aj sú osoby, ktoré vykonávajú domáce práce, a to poctivo, za úhradu, v žiadnom prípade nie sú „Zuske“, alebo ako sa o tom zmienili novinári: „Ak sú muži, pravdepodobne sú Zusci,“ ale pracovité ženy, ktoré nebežia od žiadnej poctivej práce.

Národnostná rada slovenskej národnostnej menšiny ako najvyššie zastupiteľstvo vojvodinských Slovákov, ktorých predkovia sa na tieto priestranstvá prisťahovali až pred 275 rokmi a ktorí inú domovskú krajinu nemajú, iba Republiku Srbsko, v ktorej sú lojálnymi občanmi, najostrejšie odsudzuje urážlivé a nedôstojné prezentovanie predstaviteliek slovenskej národnostnej menšiny v Srbsku v RTV Vojvodina. Prestavuje to flagrantné zneužívanie ľudskej dôstojnosti zo strany médií. Je to v priamom protirečení s ich záväzkom, aby prostredníctvom svojich programov šírili povedomie o multinárodnom spolunažívaní, uctievaní, prezentovaní kultúrnych bohatstiev, obyčají, zvykov a tradícií národností žijúcich na území Vojvodiny, a nie diskrimináciu na úrovni rodovej rovnosti, národnostnej príslušnosti, či potupovanie identity, vytvárajúc predsudky a stereotypy o Slovenkách.

Akože reportáž o „Zuskách“ bola odvysielaná na RTV Vojvodina v priamom vysielaní zo Starej Pazovy o dvoch poctivých Slovenkách, ktoré si poctivou prácou zveľaďujú rodinný rozpočet a ktoré „novinár“ zo Starej Pazovy Slobodan Stanković a moderátorky Ranného programu Teodora Čelebićová a Teodora Milinkovićová zosmiešnili, prezentujúc ich v pejoratívnom znení. K tomu cez celý príspevok znejú znehodnocujúce, urážlivé výpovede, podporujúce stereotypy z hľadiska rodového a národnostného aspektu. Najmenej, čo by mali spomenutí „páni novinári“, ktorým sú zrejme neznáme pomery vo vlastnom prostredí, ako i význam multinárodnosti Vojvodiny, Slovákov a iných národnostných menšín na týchto priestranstvách zo slušnosti urobiť – mali by sa verejne ospravedlniť za zosmiešňujúci príspevok, a to všetci traja, ktorí si dovolili zneužiť prácu poctivých žien – Slobodan Stanković, Teodora Čelebićová a Teodora Milinkovićová. Aspoň to. A to by bolo ľudsky z ich strany.

Predsedníčka NRSNM Libuška Lakatošová ohľadom tejto súvislosti vyjadruje nesmierne rozčarovanie, poukazujúc predovšetkým na neprípustnosť diskriminácie predstavovania žien a príslušníčok slovenskej národnostnej menšiny: − Ako predsedníčka Národnostnej rady slovenskej národnostnej menšiny a ako Slovenka som veľmi zhrozená vysielaním v RTV Vojvodina v Rannom programe, kde boli 24. júla prezentované stereotypy, neprípustné propagovanie diskriminačného prezentovania žien, predstaviteliek tentoraz slovenskej národnostnej menšiny. Preto vyzývam médiá, aby si uctievali zákonné predpisy a profesionálne štandardy a generálne prispeli k pokroku žien, nevynímajúc ani príslušníčky národnostných menšín, k tomu ani slovenskej národnostnej menšiny. Médiá v Srbsku, a tým viac vojvodinské, mali by vo svojej redakčnej politike propagovať rodovú rovnosť, rovnaké možnosti a partnerské vzťahy medzi ženami a mužmi, tak vo sfére politickej, ako i v oblasti osobných stanovísk a správania, s cieľom aj naďalej a vo väčšej miere rozvíjať duch tolerancie a medzikultúrneho dialógu, vzájomného uctievania, porozumenia a spolupráce medzi všetkými občanmi, bez ohľadu na ich národnostnú, etnickú, kultúrnu, náboženskú identitu, a na základe Ústavy Republiky Srbsko, z ktorej vlastne všetko uvedené aj vyplýva.

Takýmito mediálnymi obsahmi, ktoré majú znehodnocujúci prístup voči ženám a príslušníčkam národnostných menšín, priamo sa narúša ústavná povinnosť všetkých nás, aby sme si uctievali a ochránili ľudskú dôstojnosť, ktorá je neodôvodnená; priamo sa narúša ustanovenie zákona o ochrane práv a slobôd národnostných menšín, v ktorom sa zakazuje každý tvar diskriminácie na národnostnej, náboženskej, etnickej, rodovej, jazykovej a každej inej základni. Porušuje sa aj zákon o verejnom informovaní, ako i zákon o zákaze diskriminácie, ktorým sa zakazuje znehodnocovanie, ktorého cieľom je degradovať dôstojnosť osôb alebo skupiny príslušníkov menšiny na základe ich inakosti.

Vyjadrujem poľutovanie nad takýmto počinom, keďže sme s Rádio-televíziou Vojvodina vždy mali korektné vzťahy, až vysoko profesionálne, čo za niekoľko minút mohli neinformovaní a nezasvätení novinári Ranného programu Slobodan Stanković, Teodora Čelebićová a Teodora Milinkovićová narušiť. V mene Národnostnej rady slovenskej národnostnej menšiny, vo svojom osobnom mene a v mene celej slovenskej komunity do budúcna mám nádej, že sa takéto praktiky nezopakujú, že si novinári vopred overia význam slov a pred odoslaním príspevku do éteru naštudujú témy, ktorými budú informovať verejnosť. V mene dobrej spolupráce žiadam verejné ospravedlnenie osôb, ktoré seba nazývajú novinármi, a to Slobodana Stankovića, Teodory Čelebićovej a Teodory Milinkovićovej. Je to v prospech dobrej spolupráce RTV Vojvodina a Národnostnej rady a na zachovanie dobrých medziľudských, medzi národnostných a medzikolegiálnych vzťahov.        

Anna Horvátová

aj keď sa, žiaľ, z objektívnych dôvodov, za ktorými stojí pandémia spôsobená vírusom Covid-19, tohtoročné Slovenské národné slávnosti neuskutočnia, Národnostná rada slovenskej národnostnej menšiny v spolupráci so Slovenskou redakciou RT Vojvodiny nakrútila špeciálne vysielanie náplňou ktorého budú Slovenské národné slávnosti a ich význam pre naše menšinové spoločenstvo.

Program vysielania je zameraný na okrúhle jubileá našich jednotlivých kultúrnych združení a spolkov – 100 rokov SKC Pavla Jozefa Šafárika v Novom Sade, 100 rokov Ženského spolku Kovačica, 250. výročie Starej Pazovy, 230. výročie Pivnice, storočnicu ročenky Národný kalendár, výročia celomenšinových podujatí, akými sú Folklórny festival Tancuj, tancuj... a Festival slovenskej populárnej hudby Zlatý kľúč ako i spomienky účastníčky Slovenských národných slávností v 50. rokoch minulého storočia pani učiteľky na dôchodku Ruženky Červenskej a pod. Bude to svojrázna kultúrno-historická mozaika, ktorou vás autori a aktéri zavedú do všetkých troch vojvodinských regiónov – Báčky, Banátu a Sriemu, kde každý má svoj špecifický výrazový kolorit. Veď aj preto je právom a každoročne na Slovenských národných slávnostiach prezentovaná ta naša príslovečná slovenská jedinečnosť. Bude to vďakyvzdanie všetkým tým, ktorí rozvíjali a rozvíjajú slovenské národné povedomie na našich priestoroch. Projekt, v ktorom sa zúčastnilo 83 účastníkov, podporili Národnostná rada slovenskej národnostnej menšiny a Úrad pre Slovákov žijúcich v zahraničí.

Televízia Vojvodina 2 tento špeciálny program odvysiela v termíne relácie Dobrý večer, Vojvodina v piatok 7. augusta 2020 v čase od 20.30 do 22.00.

У Новом Саду 19. јуна 2020. је у организацији Центра за регионализам и Фондације за отворено друштво одржана Конференција под називом ,,Економски подстицај неразвијеним општинама и положај националних мањина”. У оквиру уводног дела конференције говорили су: Александар Попов, директор Центра за регионализам, Милинка Хрћан, в.д. Секретара Покрајинског секретаријата за образовање, прописе, управу и националне мањине – заједнице и Александра Шањевић из Фондације за отворено друштво. На конференцији су учествовали: Иван Бошњак, државни секретар у Министарству државне управе и локалне самоуправе – Билатерални споразуми о заштити права мањина и економски положај мањина; Горан Башић, директор Института друштвених наука – Економски положај мањина – нормативни оквир и пракса; Гордана Лазаревић, магистар економских наука – Колико држава користи податке надлежних институција и организација цивилног друштва за креирање државних политика; Јелена Перковић, координаторка и истраживач на пројекту – Представљање резултата истраживања ,,Економски подстицај неразвијеним општинама и положај националних мањина”. Изнети су и ставови представника националних савета и препоруке а завршну реч дао је Александар Попов.

Препоруке овог једногодишњег истраживања и које су изнете на овој конференцији су следеће:

У области и општине које су недовољно развијене потребно је креирати мере које ће подстицати улагања, приватна и јавна – у производне капацитете који доносе нову запосленост нових радних места.

Периодично (на три или четири године) радити извештаје и анализирати учинке односно ефекте подстицајних мера и улагања средстава у развој неразвијених општина с посебним делом који би се односио на мултиетничке општине.

Државни органи и организације Србије, заједно са јавношћу и нарочито с правном струком, требало би да донесу препоруку како поступати око определи око обавезе (или необавезе какав је сада случај) око изјашњавања о националној припадности посебно у ситуацијама када се попуњавају званични државни документи свих врста а који се даље користе у обради разних статистичких података.

Дефинисати стратешко опредељење о правцима развоја мултиетничких неразвијених општина и подручја. У складу са тим усмеравати подстицајна развојна средства из буџета Републике Србије и у складу са тим усмеравати међународну развојну помоћ.

Донети мере о ублажавању миграционих и емиграционих процеса с посебним мерама у неразвијеним мултиетничким подручјима.

Поштовани,

после новонастале ситуације са избијањем пандемије коронавируса, обавештавамо све оне којима ће бити потребне услуге Националног савета словачке националне мањине да је током овог периода дошло до промене у комуникацији са појединим координаторима одбора. Пратећи владине мере и у складу са понашањем током ове ванредне ситуације нашe службеницe раде од куће.

Ако је потребно можете их контактирати путем њихових званичних е-маиладреса које наводимо:
Секретаркa и координаторка Одбора за службену употребу језика и писма Мариа Поптешин: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
Координаторка Одбора за образовање Светлана Золњан: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
Координаторка Одбора за информисање Лидија Дамијан: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
Координаторка Одбора за културу Светлуша Хлавач: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Е-маиладреса Националног савета: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Хвала на разумевању.

У петак, 28. фебруара, одржан је 3. радни састанак пројекта „Дунав нас спаја”. Организатор и домаћин овог скупа била је русинска национална мањина са републичком посланицом Оленом Папуга.

            У Кули су се представници Вуковарско-сријемске жупаније поново састали са представницима Националних савета националних мањина како би се ојачала институционална повезаност националних мањина у пограничној зони кроз могућности културне размене и унапређења туристичке понуде кроз реализацију заједничких активности националних мањина. Потом су поједини представници представили своје предлоге или прелиминарне планове.

            Испред Националног савета словачке националне мањине састанку су присуствовали Либушка Лакатош, председница Националног савета словачке националне мањине, Мариа Поптешин, секретар институције и координатор Одбора за службену употребу језика и писма, и Анна Хорватова, председница Одбора за информације.

            ПредседницаЛибушка Лакатош представила је приоритете наше заједнице. Свима је можда јасно да су потребе једно, а могућности нешто друго, и не могу се све реализовати, стога: „Ми смо се данас фокусирали на две такве потребе: студијска путовања прекограничном зоном и набавка ИТ опреме како би учинили корак ка томе да спречимо одлазак младих у иностранство. То ће бити дугорочан и захтеван посао. Међутим, важна је   Намера НССНМ да покуша да смањи одлазак младих у иностранство, на начин, да иностранство доведе код нас, путем размене добре праске и отварања нових видика и могућности о учетвовању младих у друштвеним активностима словачког живља у Србији,   које су креиране од њих самих, те да се подстакну да се одлуче и да се професионално баве областима културе, туризма, образовањем у циљу очувања словачке културне баштине и језика и писма код куће.

            Набавка ИТ опреме за потребе словачких удружења, која су у великој мери носиоци културног живота Словака, допринеће побољшању праћења нових трендова путем електронских средстава, што је такође предност за надгледање и накнадно аплицирање за средства ЕУ .

            Све ово допринело би подизању националне свести код Словака у Р. Србији, што би допринело смањењу масивног одласка деце у иностранство у раној доби, повећавајући на тај начин број деце у школама у којима се одвија настава на словачком језику”.

            Овај обећавајући пројекат доноси позитивне закључке. Већ према реакцијама учесника пројекта, могу се очекивати рани резултати и реализација конкретних циљева и предлога.

             Милина Хрћан, заменик покрајинског секретара за образовање, управу, прописе и националне мањине - националне заједнице, такође је била присутна на састанку.